Da li je kulturno nasleđe nešto statično što treba sačuvati onakvim kakvo je bilo, ili nešto što se prirodno razvija zajedno sa ljudima koji ga nasleđuju?

Ovo pitanje postavili su gotovo svi partneri projekta EYES tokom razvoja svojih modela tura kulturnog nasleđa. U različitim zemljama, kroz različite tradicije i lokalne priče, svi partneri istakli su značaj posmatranja kulturnog nasleđa kao nečega živog, a ne kao nečega što je zauvek ostalo u prošlosti.

To je važno jer tradicija koja se nikada ne menja može prestati da bude živa tradicija. Ipak, tradicije se ne menjaju iz samo jednog razloga. One se razvijaju zajedno sa društvom, kroz nova tumačenja i načine na koje nove generacije prihvataju i doživljavaju nasleđe koje su nasledile.

Tradicije se menjaju jer se društvo menja

Zajednice koje stvaraju i neguju tradiciju ne ostaju iste.

Rodne uloge se menjaju. Jezici evoluiraju. Religijske prakse često više nisu toliko prisutne u svakodnevnom životu. Mladi pronalaze nove načine da učestvuju u očuvanju tradicije, dok migracije donose nove uticaje i različite perspektive.

Međutim, menjati tradiciju može biti veoma teško, posebno kada je ona povezana sa snažnim osećajem svetosti i rituala. Neke tradicije imaju posebnu snagu upravo zato što slede ustaljena pravila, pokrete, kostime, uloge i obrasce ponašanja koji se prenose generacijama. Zbog toga promena samo jednog elementa može delovati kao promena same suštine tradicije.

Jedan od primera je Karneval u Binšu (Belgija), duboko ukorenjen u lokalni folklor i identitet zajednice. Održava se svake godine tokom tri dana uoči Pepelnice, a njegovi rituali, kostimi, muzika i likovi prenose se generacijama. Jedan od glavnih simbola karnevala jeste Žil (Gille).

Upravo zbog snažne povezanosti sa tradicijom, svaka promena izaziva polemike. Pitanja poput toga ko može da učestvuje, uključujući veće učešće žena u ulogama koje su tradicionalno bile namenjene muškarcima, dovode u pitanje ono što mnogi smatraju „autentičnim“.

Ipak, UNESCO, koji je ovaj karneval uvrstio na listu živog kulturnog nasleđa, sve više naglašava važnost inkluzivnosti i zabrane diskriminacije kao osnovnih principa zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa. Zato se postavlja pitanje: kako tradicija može ostati verna svojim korenima, a istovremeno otvorena za inkluzivniju budućnost?

Slična rasprava vodi se i u gradu Mons oko njihovog lokalnog folklora poznatog kao Dudu (Doudou). Iako je tradicija evoluirala uvođenjem dva ženska lika – Kibele (Cybèle) i Poliade – u strogo definisanu borbu između Svetog Đorđa i zmaja početkom 2000-ih godina, pojedini smatraju da promene nisu bile dovoljne.

Tokom 2026. godine organizovane su inicijative pod nazivom „Inkluzivni folklor“, koje su podsticale građane da preispitaju i iznova osmisle ovaj običaj – ko ima pravo da učestvuje i kako bi folklor budućnosti mogao da izgleda.

Tradicije se menjaju jer ih ljudi iznova tumače

Promena ne mora značiti odricanje od tradicije. Naprotiv, ona može značiti da joj se udahne novi život.

Pesma može dobiti novo značenje svaki put kada je nova generacija prihvati kao svoju. Sjajan primer za to je „Bella Ciao“.

Jedna verzija pesme povezuje se sa mondinama, ženama koje su radile na pirinčanim poljima severne Italije. Verzija koja je postala poznata nakon Drugog svetskog rata pretvorila se u simbol italijanskog Pokreta otpora i borbe protiv fašizma.

Decenijama kasnije, nova generacija upoznala je pesmu kroz popularnu seriju „La Casa de Papel“ (Money Heist), gde je postala simbol slobode i pobune. Od tada se često koristi na protestima i u različitim društvenim i političkim pokretima širom sveta.

Melodija je ostala prepoznatljiva, ali su priče i emocije koje ljudi vezuju za nju nastavile da se menjaju.

Isto važi i za festivale, zanate i tradicionalnu hranu.

Tradicionalni zanat može se koristiti za izradu savremenih predmeta. Festival može otvoriti vrata novim učesnicima. Tradicionalni recept može biti prilagođen novim sastojcima, a da pritom sačuva tehnike pripreme ili uspomene koje nosi.

Upravo zato UNESCO nematerijalno kulturno nasleđe naziva živim nasleđem – nečim što se prenosi sa generacije na generaciju, ali se istovremeno neprestano menja, razvija i iznova stvara.

Gde povući granicu?

Tu nastaje osnovna dilema:

Očuvanje: „Moramo sačuvati tradiciju onakvom kakva je oduvek bila.“

Razvoj: „Moramo dozvoliti da se menja kako bi ljudi nastavili da je žive i neguju.“

Ni jedan od ova dva pristupa nema jednostavan odgovor.

Očuvanje tradicije štiti kolektivno pamćenje i omogućava zajednicama da ostanu povezane sa svojom prošlošću. Međutim, potpuno odbijanje bilo kakve promene može učiniti da kulturno nasleđe postane udaljeno i nevažno upravo onima koji bi trebalo da ga prenesu budućim generacijama.

Ovaj balans bio je prisutan i tokom razvoja modela tura u okviru projekta EYES. Partneri su razmišljali kako da predstave lokalno kulturno nasleđe na način koji poštuje njegovu istoriju, ali ga istovremeno čini razumljivim i zanimljivim savremenim ljudima.

Pozivajući mlade da istraže i predstave svoje lokalno nasleđe kroz digitalne ture, omogućava se da tradicionalne priče pronađu mesto u savremenim formatima i nastave da žive zajedno sa sadašnjošću.

Možda zato pravo pitanje nije da li kulturno nasleđe treba da se menja, već kako mu omogućiti da se razvija, a da pritom ne izgubi ono što ga čini značajnim.

Jer kulturno nasleđe nije samo ono što smo nasledili iz prošlosti.

To je ono što zajednice i danas žive, iznova tumače i prenose budućim generacijama.

Kada tradiciju prenosimo sledećoj generaciji – da li čuvamo njenu prošlost ili oblikujemo njenu budućnost?

Reference

UNESCO. (n.d.). Carnival of Binche. Intangible Cultural Heritage. https://ich.unesco.org/en/RL/carnival-of-binche-00033

UNESCO. (n.d.). What is intangible cultural heritage? https://ich.unesco.org/en/what-is-intangible-heritage-00003

UNESCO. (n.d.). Frequently asked questions: Living heritage. https://ich.unesco.org/en/faq-01058

Ville de Mons. (n.d.). Cybèle et Poliade. https://www.mons.be/fr/doudou/ducasse-rituelle/combat-dit-lumecon/personnages/cybele-et-poliade

Mars – Mons Arts de la Scène. (2026). Ateliers « Folklore inclusif ». https://surmars.be/agenda/2026-04/rendez-vous/ateliers-du-temps-pour-demain-folklore-inclusif

The Guardian. (2024, October 11). Bella Ciao: The history and evolution of the resistance anthem. https://www.theguardian.com/world/2024/oct/11/bella-ciao-resistance-anthem-history-meps-strasbourg-viktor-orban